Jure Zrnec za tajnika komisije za šund

Imeli smo jo v bivši državi. Ukvarjala se je z ugotavljanjem primernosti besedil glede na takratne politične razmere. Nekatere plošče nekaterih izvajalcev zaradi odločitve komisije za šund niso bile oproščene davkov. Kar je takratni mladini pomenilo jasen signal, da je plošča drugačna in provokativna. Kar se je poznalo na povečani prodaji. Tako Pankrtom, kot Prljavemu Kazalištu. In drugim.

Želeći biti „većim papom od pape“, mnogi komunistički funkcionari su u tom pogledu postupili krivo. Naime, kao i svaki okoštali sistem, oni su u tadašnjoj rok avangardi u Jugoslaviji vidjeli subverziju, umjesto da u njoj vide saveznike, jer je to bila jedna od rijetkih dodirnih točaka tadašnje Jugoslavije sa svijetom. Upravo za rok glazbu, za taj novi val možemo kazati da je bio dodirna točka sa svijetom. Znamo da su se osnivale i one takozvane „komisije za šund“ koje su služile za cenzuru u to doba. Iako vidimo da su danas u neobuzdanoj demokraciji na djelu i na sceni autori koji propagiraju puno opasnije stvari u društvenom smislu, kao što su nacionalizam, šovinizam, šovinistički nacionalizam, pa čak i ustaštvo, a u istočnim krajevima nekakvo četništvo i slično. Zapravo, najpreciznije bi društveni angažman rok generacije sedamdesetih i ranih osamdesetih mogli definirati ako kažemo da je to bio jedan humanistički društveni angažman, prije nego ikakav politički ili čak anarhistički. No, međutim, rok kao takav je personifikacija otpora, kako u zemljama Zapada, gdje se on pojavio, tako i u zemljama istočnog bloka, gdje se on doživljavao kao nekakva subverzija tadašnjeg sistema i zato se na njega išlo đonom. Znamo da je Azrina pjesma „Kurvini sinovi“ imala jednu fusnotu na albumu i da je bilo još tih nekih par markica s kojima su se mnogi mladi buntovni ljudi tada identificirali. Danas nemamo tu vrstu subverzije, danas imamo subverziju u obliku promoviranja ekstremnih političkih, a ne i humanih, opredjeljenja. Danas na sceni u Hrvatskoj postoji nekakav Thompson, o čijoj glazbi ne treba ni trošiti riječi, ali ima društvenog odjeka zbog svog propagiranja ustaštva i pjevanja ustaških pjesama, jer se u demokraciji podrazumijeva kao nekakva slobodna mogućnost izražavanja, iako bi tu jedna „komisija za šund“ iz osamdesetih itekako imala posla.
http://www.danas.org/programi/magazin/muzika/2004/06/20040626171458.asp

Komisija za šund ni odigrala pozitivne vloge. Komisija za šund se je zlorabljala. Danes takšnih komisij ne ustanavljamo več. Ker smo demokratični in se ne želimo vračati v čase komunizma. Kje pa!

Zato smo uvedli drugo pravilo - na slovenskih radijskih postajah se mora vrteti vsaj 40% slovenske glasbe. Kar načeloma ni slabo, dokler vam ni potrebno poslušati radia. Ker Slovenci nimamo dovolj velike produkcije, da bi zapolnili 40% radijskega časa s kvalitetnimi izdelki. Zato so zaradi tega zakona vzkliki pop in turbo pop izvajalci z glasbo, ki gre rada v uho povprečnemu Slovenčku. In tisoč priredb.

Ker ljudi pač iz dneva v dan pitajo z nebulozami. Kjer moram seveda prav posebej omeniti TV Slovenija. Ko gledam tisti program, se kar naprej sprašujem: Pa kaj, a oni dobijo za to dejansko denar?! Oni imajo za to res … budžet, ali kako?! Vzemiva recimo samo oddajo Vrtiljak!" (Legendarna postaja Jurijeva ost s podelitve, da je to očitno oddaja, narejena za ljudi brez televizorja.) "Prav zaskeli me, ko vidim kolege igralce, ki hodijo tja delat sramoto mojemu poklicu. To seveda pove veliko tudi o igralskem poklicu, vsaj pri nas - kaj vse moraš delati, da greš lahko na morje! In potem si talajo tiste Ježkove nagrade in drug drugega trepljajo po hrbtu … Že dalj časa razmišljam, da bi bilo treba ustanoviti - in sam se z veseljem javim za tajnika ali predsednika ali karkoli že - posebno komisijo, ki bi izdelke prepovedovala po kriterijih čistega debilizma. Veliko dela bi imela. Je pa seveda res, da bi se kaj hitro našel način, da se zlorabi tudi ona."
Komedijant Jure Zrnec o debilizmu v Sloveniji
Povzeto iz Mladine on-line